Da li ste znali da Mesec ima "mora"? Evo šta se zapravo krije iza ovoga

Ako pažljivo pogledate Mesec, primetićete tamne površine koje su astronomi nekada nazivali morima (maria). Nekada se verovalo da su to ogromna vodena prostranstva, ali danas znamo da je istina sasvim drugačija – reč je o bazaltnim ravnicama nastalim nakon drevnih vulkanskih erupcija. Iako su suve i beživotne, ova „mora“ pričaju priču o burnoj prošlosti Meseca.

Okean Bura – najveća bazaltna ravnica na Mesecu

Najveće od ovih područja nosi ime Okean Bura (Oceanus Procellarum). Proteže se na neverovatnih 4 miliona kvadratnih kilometara – što znači da bi Srbija mogla stati u njega čak 45 puta! Naučnici su posebno zainteresovani za ovo područje jer bi njegovo istraživanje moglo otkriti detalje o geološkoj istoriji Meseca i procesima koji su ga oblikovali.

Tamna strana Meseca – šta su nam pokazale prve misije?

Mesec nam uvek pokazuje istu stranu, ali šta je sa onom drugom? Prve slike „tamne strane“ Meseca poslala je sovjetska sonda Luna 3 još davne 1959. godine. Tada se ispostavilo da je suprotna strana potpuno drugačija – prekrivena kraterima, gotovo bez tragova „mora“. Jedan od retkih izuzetaka je Moskovsko more (Mare Moscoviense), koje i dalje zbunjuje astronome svojim položajem i sastavom. Otkriće ovih razlika postavilo je niz novih pitanja o tome kako je Mesec nastao i razvijao se.

Zanimljivosti o mesečevim morima

• Asimetrična raspodela – Na strani okrenutoj ka Zemlji „mora“ prekrivaju 31% površine, dok ih na suprotnoj strani ima jedva 2,6%. Razlog za ovu razliku i dalje nije sasvim jasan.
• Nazivi sa značenjem – More Vedrine, More Tišine, More Kiša… Imena su davali astronomi iz prošlosti, verujući da Mesec utiče na ljudsko raspoloženje i vremenske prilike.
• Nastanak – Ove bazaltne ravnice nastale su pre više od 3 milijarde godina, kada su snažni udari asteroida formirali ogromne basene. Vremenom su se oni ispunili lavom iz unutrašnjosti Meseca, ostavljajući za sobom tamne površine koje vidimo danas.
• Sletanje astronauta – Apolo 11 je 1969. godine sleteo upravo u More Tišine (Mare Tranquillitatis), jer je njegova ravna površina bila pogodna za bezbedno spuštanje letelice.

Zašto su mesečeva mora važna za nauku?

Ova prostranstva kriju odgovore o prošlosti Meseca, ali i Sunčevog sistema u celini. Analiza uzoraka bazalta donetih sa Meseca omogućila je naučnicima da rekonstruišu njegovu geološku istoriju, dok buduće misije možda donesu još više informacija – pa čak i otkriju resurse koji bi jednog dana mogli biti iskorišćeni za istraživanje svemira.

Iako na Mesecu nema pravih mora, njihov značaj za nauku je ogroman. Možda će jednog dana, kada ljudi ponovo kroče na površinu Meseca, neko od ovih „mora“ postati lokacija prve lunarne baze.