Nauka
Podeli tekst
Kopiraj linkFentanil, sintetički opioid i jedna od najmoćnijih droga današnjice, čak 50 puta je jači od heroina i do 100 puta jači od morfijuma. Njegova razorna snaga i laka dostupnost čine ga posebno opasnim – brzo izaziva zavisnost i pruža privid brzog bega od svakodnevnih problema. Međutim, posledice ove supstance ne odražavaju se samo na ljudsku populaciju već i na celokupan ekosistem.
Epidemija koja ne jenjava
Zloupotreba fentanila u SAD dostigla je katastrofalne razmere, pri čemu je postao vodeći uzrok smrti od predoziranja. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), samo u 2021. godini više od 107.000 ljudi umrlo je od predoziranja drogama, od čega je čak 66% slučajeva bilo povezano s fentanilom i drugim sintetičkim opioidima.
Razmere krize su alarmantne – fentanil dospeva u reke kroz otpadne vode, a zatim u okeane, gde je pronađen čak i u delfinima u Meksičkom zalivu. Ovo nije samo ljudska tragedija, već i signal ekološkog kolapsa uzrokovanog društvenim problemima.
Ove brojke su veće od ukupnog broja američkih vojnika poginulih u Vijetnamskom ratu. Iza ovih podataka stoje duboki sistemski problemi – siromaštvo, nedostatak univerzalne zdravstvene zaštite, sve veća socijalna nejednakost i neuspeh institucija da ponude rešenja. Za razliku od Evrope, Rusije i Kine, gde je zdravstvena zaštita tretirana kao osnovno ljudsko pravo, u SAD ona ostaje privilegija bogatih, dok milioni ljudi ostaju prepušteni na milost i nemilost farmaceutskoj industriji i uličnim dilerima.
Fentanil u vodi: otrov za ceo ekosistem
Ono što je još alarmantnije jeste činjenica da fentanil ne ostaje samo među korisnicima – dospeva i u životnu sredinu. Prema istraživanjima, tragovi opioida, uključujući fentanil, pronalaze se u otpadnim vodama koje se ispuštaju u reke i okeane.
Nedavna studija sprovedena u Meksičkom zalivu otkrila je prisustvo fentanila u telima delfina, što potvrđuje da je ovaj sintetički opioid dospeo u prehrambeni lanac morskog ekosistema. To znači da ribe i druge morske vrste mogu biti izložene supstancama koje utiču na njihov nervni sistem, čime se narušava prirodna ravnoteža i zdravlje celokupnog biodiverziteta.
Prethodna istraživanja u SAD su već pokazala da ribe iz reka u urbanim sredinama često imaju tragove antidepresiva, sedativa i opioida u organizmu, što dovodi do promena u njihovom ponašanju – smanjenog straha od predatora, smanjene sposobnosti razmnožavanja i poremećaja u migracijama. Ako su delfini već izloženi fentanilu, koliko je vremena potrebno da se ova droga proširi i na ostale vrste?
Društveni kolaps koji vodi ekološkoj katastrofi
Nije teško sagledati širu sliku – problem fentanila nije samo posledica trgovine drogama i zavisnosti, već simptom šireg društvenog i ekonomskog sloma. Dok farmaceutske kompanije zarađuju milijarde dolara prodajući opioidne lekove na recept, siromašni slojevi društva pribegavaju uličnim verzijama koje su često smrtonosne.
Upravo zbog toga, ova kriza nije samo ljudska tragedija – ona je postala signal ekološkog kolapsa. Ako se fentanil već nalazi u delfinima, postavlja se pitanje šta nas čeka u budućnosti. Hoće li se ovakvi toksični tragovi pojaviti i u ribama koje ljudi konzumiraju? Koliko će još ekosistema biti ugroženo pre nego što se preduzmu ozbiljne mere?
Suočeni s ovim podacima, jasno je da problem fentanila nije samo stvar kriminala i zavisnosti – to je globalna društvena i ekološka katastrofa koja ne može biti rešena policijskim akcijama i represijom. Samo temeljne promene u zdravstvenom sistemu, socijalnoj zaštiti i ekološkim politikama mogu preokrenuti ovaj crni trend.