TehnologijaIgor Mitrović |
Kineska čip revolucija: Nova tehnologija bez silicijuma
Podeli
Kopiraj- Štampaj
Izreku „nužnost je majka izuma” (necessity is the mother of invention), ili rečeno na idiomatski bliži način srpskom jeziku „što se mora nije teško”, kineski naučnici i istraživači dokazuju u praksi. Suočeni sa sankcijama na uvoz litografskih mašina (mašine koje prave čipove) kao i samih najmodernijih čipova, kineski istraživači sa Državnog univerziteta u Pekingu razvili su nov način za proizvodnju čipova koji se ne zasniva na 3D silicijumskim tranzistorima. Inovativni način za proizvodnju tranzistora u potpunosti preskače tehnologiju zasnovanu na silicijumu i prelazi na upotrebu jedinjenja nastalih iz bizmuta. Tim istraživača, predvođen profesorom hemije Pengom Hailinom, tvrdi da novi 2D tranzistori mogu biti do 40 posto brži od trenutno najnaprednijih Intel-ovih ili TSMC-ovih, dok koriste 10 posto manje struje.
Podsetićemo da se donekle slična situacija odigrala i pre nekoliko meseci sa izlaskom kineskog AI (veštačka inteligencija) modela DeepseekV3, koji je obrisao bilion (hiljadu milijardi) dolara vrednosti sa tržišta akcija američkih tehnoloških kompanija. Tehnološki oligarsi Silicijumske Doline su se kroz ulaganje sumanute količine kapitala u razvoj AI-a nadali da će vlasništvom nad samim modelima, kao i nad ogromnom količinom hardvera koji je potreban za treniranje istih, moći da diktiraju cene i upotrebu AI-a. Znatno jeftiniji Deepseek kroz svoj open-source model ubrzo je srušio snove o novom ciklusu rentijerskog bogaćenja zasnovanom na barijerama na ulazu u industriju („barrier on entry”).
One malo bolje upoznate sa istorijom Kine neće iznenaditi da, pored ekonomskih, nova tehnologija proizvodnje čipova povlači i razna geopolitička pitanja, naročito u vezi sa Tajvanom, čiji je jedan od aduta kao garant takozvane suverenosti bila upravo proizvodnja i izvoz čipova iz svog tehnološkog giganta TSMC-a. Čini se kao da američka vlada pod Donaldom Trampom, u fantazijskim pokušajima da vrati industrijsku proizvodnju nazad u Ameriku, radi sve u svojoj moći da taj adut oduzme Tajvanu. Šta ovo znači za budućnost međunarodno nepriznate Republike Kine (Tajvan) možemo naslutiti.
Koliko će vremena trebati od eksperimenata na univerzitetima do konačne upotrebe novih tehnologija u čipovima naših telefona teško je proceniti. Ono što je očigledno je da će jedinu tehnološku prednost koju Zapad ima nad Kinom „istočni vetar” (slika kineskog automobila DongFeng, iliti „istočni vetar”) oduvati brže od očekivanog.
