TehnologijaNenad Marković |
Podeli
KopirajU digitalnom svetu kojim već decenijama dominiraju velike tehnološke korporacije, gotovo je zaboravljena činjenica da je Srbija još 2008. godine imala sopstveni pokušaj izgradnje domaćeg softverskog okruženja. Taj pokušaj zvao se Cp6Linux.
Strogo tehnički gledano, Cp6Linux nije bio operativni sistem napisan od nule, već srpska GNU/Linux distribucija zasnovana na Ubuntu Linuxu. Ipak, za domaće korisnike predstavljao je mnogo više od još jedne „prepakovane“ Linux distribucije. Bio je to pokušaj da se računar, programsko okruženje i osnovni digitalni alati prilagode srpskom jeziku, ćirilici, latinici i potrebama korisnika u Srbiji.
Razvoj Cp6Linux-a odvijao se na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a projekat je finansiralo tadašnje Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. Distribucija je javnosti predstavljena 2008. godine kao opštenamenski Linux sistem namenjen kućnim, poslovnim i obrazovnim korisnicima, sa posebnim naglaskom na korišćenje slobodnog softvera na srpskom jeziku.
Cp6Linux nije nastao u praznom prostoru. Pre njega su se u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji već razvijale lokalne zajednice okupljene oko Linuxa i slobodnog softvera. Krajem devedesetih godina pojavljuje se LUGY, odnosno Linux User Group of Yugoslavia, elektronska dopisna lista koja je okupljala korisnike, administratore, programere i zagovornike Linuxa. Iz tog kruga kasnije nastaju i druge inicijative, među njima Open Source Network of Yugoslavia, poznat kao OSNY.
Posebno važnu ulogu imale su zajednice poput LUGONS-a iz Novog Sada i Mreže za slobodan softver Srbije iz Kraljeva. One su organizovale događaje, pomagale korisnicima pri instalaciji Linuxa, pokretale forume, radile na lokalizaciji programa i širile ideju slobodnog softvera u vreme kada je Linux za većinu korisnika još uvek delovao kao nešto daleko, komplikovano i namenjeno samo stručnjacima.
U tom periodu lokalizacija nije bila sporedno pitanje. Poznavanje engleskog jezika nije bilo zastupljeno kao danas, a veliki deo softvera, dokumentacije i korisničkih uputstava bio je dostupan uglavnom na engleskom. Za škole, javne ustanove, mala preduzeća i obične korisnike to je predstavljalo ozbiljnu prepreku.
Zato Cp6Linux treba posmatrati kao deo šireg rada domaćih zajednica, prevodilaca, entuzijasta i akademskih institucija. Njegova posebnost nije bila u tome što je prvi doneo Linux u Srbiju, već u tome što je pokušao da postojeći slobodni softver oblikuje kao zaokružen sistem namenjen domaćem korisniku.
Danas, kada su korisnici navikli na aplikacije prevedene na mnoge jezike, lako je zaboraviti koliko je početkom 2000-ih veliki deo digitalnog sveta bio jezički zatvoren. Meniji, sistemska obaveštenja, dokumentacija, nazivi funkcija i pomoćni alati često su bili dostupni samo na engleskom jeziku.
Za stručnjake to nije predstavljalo veliki problem. Međutim, ako se računar uvodi u svakodnevni rad, nastavu ili administraciju, jezik postaje presudan. Korisnik mora da razume alat koji koristi. U suprotnom, računar ostaje nešto strano, nametnuto i nepristupačno.
Cp6Linux je nastao upravo u tom istorijskom trenutku. Njegov cilj nije bio samo da ponudi još jednu Linux distribuciju, već da slobodni softver učini upotrebljivijim u domaćem okruženju. Projekat je bio deo šire državne inicijative za lokalizaciju otvorenog koda, koja je obuhvatala Linux, OpenOffice.org, Mozilla Firefox, Thunderbird i druge važne programe.
Naziv Cp6Linux na prvi pogled deluje neobično. Međutim, kada se pogleda ćirilično, „Cp6“ vizuelno podseća na „срб“. Drugim rečima, naziv je bio svojevrsna igra između latinice, ćirilice i digitalne kulture.
Već u samom imenu nalazila se osnovna ideja projekta: Linux prilagođen srpskom jeziku, srpskim pismima i domaćim korisnicima.
Cp6Linux je bio zasnovan na Ubuntu distribuciji, što znači da je nasledio njenu grafičku instalaciju, široku hardversku podršku i veliki broj dostupnih paketa. Međutim, za razliku od običnog Ubuntua, Cp6Linux je dolazio sa lokalizovanim paketima, podešavanjima i dodatnim sadržajem prilagođenim upotrebi u Srbiji.
Distribucija je podržavala ćirilicu i latinicu, što je bilo posebno važno za srpski jezik. Uključivala je velike softverske pakete kao što su GNOME, KDE, Firefox, Thunderbird i OpenOffice.org, ali i dodatne programe i sistemske alate potrebne za instalaciju, podešavanje i svakodnevni rad.
Prema korisničkom priručniku, Cp6Linux je zvanično podržavao računare i386 arhitekture, odnosno Intel i kompatibilne procesore. To znači da je mogao da se koristi i na 64-bitnim računarima, pošto oni imaju podršku za 32-bitne programe. Za normalan rad bio je preporučen procesor od najmanje 700 MHz, 384 MB radne memorije, najmanje 4 GB prostora na hard disku, grafička karta sa rezolucijom od 1024×768 i DVD čitač. Za korišćenje 3D vizuelnih efekata bila je potrebna podržana 3D grafička karta. Internet veza brža od 64 Kbps bila je preporučena, ali nije bila neophodna.
Postojalo je više izdanja sistema. Kućno izdanje bilo je namenjeno običnim korisnicima i dolazilo je sa programima za internet, elektronsku poštu, četovanje, multimediju, obradu teksta, tabelarne proračune i rad sa fotografijama. Školsko izdanje bilo je prilagođeno nastavi i sadržalo je dodatne programe za matematiku, fiziku, hemiju, geografiju i elektroniku. Poslovno izdanje bilo je namenjeno malim i srednjim preduzećima, sa naglaskom na kancelarijske alate, rad u lokalnoj mreži i centralizovanu autentifikaciju.
Jedna od korisnih osobina bila je mogućnost pokretanja sa „živog“ DVD-a. To je značilo da korisnik može da proba sistem bez instalacije na hard disk. Ako mu se sistem dopadne, mogao je da ga instalira kao jedini operativni sistem ili pored već postojećeg sistema.
Cp6Linux treba posmatrati i u širem društvenom kontekstu. U vreme kada su licence za komercijalni softver predstavljale ozbiljan trošak za škole, mala preduzeća i javne ustanove, slobodni softver je nudio realnu alternativu.
Besplatan i legalan softver mogao je da omogući širem krugu ljudi da koristi računare bez zavisnosti od skupih komercijalnih paketa ili piratskih kopija. U tom smislu, Cp6Linux nije bio samo tehnički projekat, već i pokušaj da se digitalni alati učine dostupnijim društvu koje nije pripadalo centru globalne tehnološke moći.
Srbija, naravno, nije razvijala sopstveno jezgro operativnog sistema, niti je Cp6Linux bio nezavisan od međunarodne Linux zajednice. Njegova snaga bila je upravo u oslanjanju na postojeći ekosistem slobodnog softvera. Lokalna vrednost projekta bila je u tome što je taj ekosistem prilagođen domaćem jeziku, pismu i korisničkim potrebama.
Jedan od najvažnijih delova projekta bio je prevod softvera. Cp6Linux je obuhvatao rad na lokalizaciji velikog broja programa, sistemskih paketa i opisa aplikacija.
Na arhiviranim stranicama projekta vidi se da su prevodi bili organizovani kroz PO fajlove, da su korisnici mogli da prijave greške i da su pozivani da učestvuju u dopuni postojećih prevoda. U jednom izveštaju iz 2009. godine navodi se da je deo prevoda poslat „uzvodno“, odnosno Ubuntu zajednici i autorima programa, kako bi mogao da koristi i drugim projektima.
To je možda najtrajniji značaj Cp6Linux-a. Sama distribucija više nije živa, ali rad na prevodima nije morao da nestane zajedno sa njom. Deo tog rada mogao je da se prelije u širi ekosistem slobodnog softvera i da nastavi da živi kroz druge distribucije i programe.
Projektni materijali navodili su da će prva verzija Cp6Linux distribucije imati podršku u trajanju od 36 meseci. Održavanje je trebalo da obuhvati bezbednosne ispravke, ažurirane pakete i nove verzije lokalizacija. Planirano je i mesečno objavljivanje ISO slika sa ažuriranim paketima pogodnim za oflajn instalaciju.
Posebno je zanimljivo da se u dokumentaciji pominje i rad na usaglašavanju prevoda i formiranju korpusa računarskih reči i izraza. To pokazuje da projekat nije bio zamišljen samo kao tehnička distribucija, već i kao pokušaj standardizacije srpske računarske terminologije.
Cp6Linux je danas najzanimljiviji zbog toga što se vezuje za državnu podršku i Elektrotehnički fakultet, ali on nije bio jedina domaća Linux distribucija. U istoriji slobodnog softvera u Srbiji pominju se i drugi pokušaji, kao što su Toolx, TRIOS, ChaletOS, Serbian, Septor i Ekvilibrijum.
Neki od tih sistema bili su namenjeni široj upotrebi, neki privatnosti, neki lakšem prelasku sa Windowsa, a neki specifičnim tehničkim potrebama. Ta raznovrsnost pokazuje da je u Srbiji postojala mala, ali živa scena ljudi koji nisu želeli da budu samo korisnici gotovih rešenja.
Cp6Linux se u tom nizu izdvaja po institucionalnoj podršci i ambiciji da bude opštenamenski sistem za širu upotrebu. Dok su mnogi drugi pokušaji nastajali kao entuzijastički ili manji projekti, Cp6Linux je imao podršku države, akademske institucije i širu ideju javne upotrebe slobodnog softvera.
Cp6Linux nije postao masovno korišćen operativni sistem. Razlozi za to nisu neobični. Ovakvi projekti traže dugoročnu institucionalnu podršku, stalno održavanje, zajednicu korisnika, ažuriranja, dokumentaciju i jasnu strategiju razvoja. Bez toga, čak i dobar tehnički projekat brzo zastareva.
Ubuntu i druge Linux distribucije vremenom su postajale sve bolje lokalizovane. Globalni projekti su napredovali, a potreba za posebnom srpskom distribucijom postajala je manja. Istovremeno, održavanje zasebne distribucije zahtevalo je ljude, vreme i novac. Kada je takva podrška oslabila, Cp6Linux je postepeno nestao iz javnosti.
Ipak, to ne znači da je projekat bio neuspešan. Njegov značaj treba meriti drugačije. Cp6Linux je pokazao da je moguće organizovati domaći rad na lokalizaciji slobodnog softvera, povezati akademske institucije i državu, i otvoriti pitanje digitalne dostupnosti na srpskom jeziku.
Danas se pitanje tehnološke nezavisnosti ponovo vraća u prvi plan. Samo što se više ne radi samo o operativnim sistemima. Danas govorimo o oblaku, veštačkoj inteligenciji, digitalnim identitetima, elektronskoj upravi, obrazovnim platformama, društvenim mrežama i podacima.
U takvom svetu mali narodi ne mogu sebi da priušte potpunu tehnološku izolaciju, ali ne bi smeli ni da budu samo pasivni korisnici tuđih sistema. Potrebna je pametna ravnoteža: korišćenje globalnih otvorenih tehnologija, ali uz domaće znanje, lokalizaciju, obrazovanje i sposobnost da se osnovni digitalni alati razumeju i prilagode sopstvenim potrebama.
Možda nam danas nije potreban novi Cp6Linux u istom obliku. Ali nam je potrebna ista ideja: da tehnologija ne bude samo roba koja se uvozi, već prostor u kojem domaći stručnjaci, obrazovne ustanove i korisnici mogu aktivno da učestvuju.
