NaukaNenad Marković |
Podeli
KopirajKrajem februara 2026. godine na večernjem nebu biće vidljiva takozvana „parada planeta“ – prividno poređan niz više planeta duž ekliptike, ravni u kojoj se planete Sunčevog sistema kreću oko Sunca. Centralni datum ove pojave je 28. februar, a planete će biti vidljive neposredno nakon zalaska Sunca.
Ovoga puta biće moguće posmatrati šest planeta. Nisko nad zapadnim horizontom nalaze se Merkur, Venera i Saturn. Više na nebu dominira Jupiter, dok su Uran i Neptun dostupni samo uz pomoć dvogleda ili teleskopa.
Važno je naglasiti da se ne radi o stvarnom poravnanju planeta u jednoj pravoj liniji u svemiru. Planete su raspoređene duž ekliptike, a zbog perspektive sa Zemlje stiče se utisak da su „poređane“. Reč je o geometriji i projekciji, a ne o kosmičkom događaju sa fizičkim posledicama po Zemlju.
Poravnanja dve ili tri planete nisu neuobičajena i dešavaju se više puta godišnje. Međutim, istovremena vidljivost pet ili šest planeta na večernjem nebu znatno je ređa i javlja se u razmacima od nekoliko godina. Posebno je zahtevno kada se u „nizu“ nađu i unutrašnje planete poput Merkura, jer su one uvek blizu Sunca i teško uočljive.
Drugim rečima, nije reč o događaju koji se dešava jednom u veku, ali svakako nije ni česta pojava. Za prosečnog posmatrača, ovakva konfiguracija predstavlja retku priliku da se u istom sumraku uoči veći deo Sunčevog sistema bez posebne opreme.
Za područje Srbije, 28. februara 2026. Sunce zalazi približno između 17.30 i 17.45 časova, u zavisnosti od geografske lokacije. Najbolji period za posmatranje biće između 18.00 i 19.00 časova.
Prvih 30 do 60 minuta nakon zalaska Sunca biće presudni, jer će planete poput Merkura i Saturna biti nisko nad zapadnim horizontom i brzo će nestajati u sumraku. Venera i Jupiter biće znatno uočljiviji i zadržaće se duže na nebu.
Preporučuje se otvoren pogled ka zapadu, bez brda, zgrada i svetlosnog zagađenja. Uran i Neptun zahtevaće optička pomagala. Važno je sačekati da Sunce potpuno zađe pre upotrebe dvogleda ili teleskopa.
U drevnim civilizacijama, neobične konfiguracije planeta smatrane su nagoveštajem velikih promena. Dvorski astronomi u Kini i Mesopotamiji beležili su „susrete planeta“ jer su ih povezivali sa sudbinom vladara i carstava. U Evropi srednjeg veka ovakve pojave često su tumačene kao predznaci ratova ili epidemija.
Savremena astronomija takva tumačenja odbacuje. Raspored planeta nema uticaj na društvene događaje, niti izaziva fizičke poremećaje na Zemlji. Gravitacioni efekti su zanemarljivi u poređenju sa uticajem Meseca ili Sunca.
Astrologija i dalje pridaje simbolički značaj ovakvim pojavama, ali sa stanovišta nauke reč je o pravilnom kretanju tela u okviru stabilnog i predvidivog sistema.
