Kada reči nestaju: Godarov „Alfavil“ i svet bez emocija

Ako ste čuli za izraz ,,novi talas", onda ste sigurno ljubitelj kvalitetne sint-pop muzike osamdesetih godina. Međutim, ako dodate prefiks ,,francuski" vratićete se dvadesetak godina unazad u period šezdesetih godina, za koje su karakteristične razne svetske senzacije kao što su: rođenje Bitlsa, ubistvo Kenedija, putašestvija u svemir, prvi Vudstok... a uz to i drugačiji stil oblačenja - kaputi, šeširi, tašne, mašne.... suknje (ne prekratke), štikle, minimum šminke, jednom rečju – elegancija!

E baš u tom periodu je stvarao francuski režiser Žan-Lik Godar. Njegovo najpoznatije delo svakako je film „Do poslednjeg daha“, sa Belmondom u glavnoj ulozi, ali tu se mogu izdvojiti i maestralni „Prezir" sa predivnom (u filmu ne baš), Brižit Bardo, kao i „Ludi Pjero", ,,Živeti svoj život" itd. U tom filmskom kovčegu sa blagom, nalazi se i jedan proročki biser pod imenom „Alfavil" iz 1965. godine, sa Edijem Konstantinom i prelepom Anom Karin.

Detektiv Ivan K. dolazi u „Alfavil" grad iz budućnosti, kako bi uhvatio profesora fon Brauna, tvorca mašine koja ljudima oduzima emocije, razum i svest, pretvarajući ih u brojeve - Alfe 60. Na tom zadatku nailazi na Natašu, devojku u koju se zaljubljuje. Biva uhvaćen, ali je spasen pomoću stihova - poezija će spasiti svet! (jer taj jezik Alfa 60 ne razume, što se, kako se kaže u jednoj francuskoj narodnoj izreci, i naglašava). Objašnjava Nataši da postoji „ta svest", ali ona biva uhvaćena. Uspeva da dođe do profesora i lepo popriča sa njim (videćete kako). Nataša se seća tog osećaja, te reči, nezamenljive energije bez koje čovek ne sme i ne može da živi i čija se nit neprestano širi - amour!

Zašto je ovaj film toliko ušao u moje biće? Pre svega zato što je aktuelan sada, a verujem da će biti i večno! Naročito zbog sve većeg razvoja tehnologije, tačnije veštačke inteligencije, koja uzima maha - čak i u domenu šifrovanog koda protiv Alfe 60. Zatim, budi „tu svest" kod ljudi - da ne budu brojke koje će slepo slušati neke logičke stvari, bez trunke emocija, a pritom pobeći od sopstvenog identiteta i ličnosti. Isti, poseban, slobodan, samo svoj su ideali dobro poznati svima nama, a treba neprestano stremiti ka njima. I na kraju, predivni stihovi koje možete čuti - u ovom slučaju upućeni muškarcu od prelepe žene.

Uživajte u praznicima, i još jednom, verujte u čuvenu rečenicu - poezija će spasiti svet!