Trideset godina od rođenja ovce Doli

Na današnji dan, 5. jula 1996. godine, u Institutu Roslin u Škotskoj rođena je ovca Doli, najpoznatiji klon u istoriji nauke. Njeno rođenje nije odmah objavljeno javnosti. Svet je za Doli saznao tek 22. februara 1997. godine, kada je Institut Roslin predstavio rezultat istraživanja koje će nekoliko dana kasnije biti objavljeno u časopisu Nature.

Rad u kome je opisan ovaj eksperiment nosio je naslov “Viable offspring derived from fetal and adult mammalian cells”. Autori rada bili su Ijan Vilmut (Ian Wilmut), Anđelika E. Šnike (Angelika E. Schnieke), Džim Makvir (Jim McWhir), Aleksander Dž. Kind (Alexander J. Kind) i Kit H. S. Kembel (Keith H. S. Campbell). Istraživanje je sprovedeno u saradnji Instituta Roslin i kompanije PPL Therapeutics, a tim je predvodio profesor Ijan Vilmut.

Doli nije bila prva klonirana životinja, niti prvi klonirani sisar. Međutim, bila je prva životinja sisar klonirana iz ćelije odraslog organizma. Upravo u tome je bila novina. Pre Doli se smatralo da specijalizovana odrasla ćelija, recimo ćelija kože, jetre ili mlečne žlezde, više ne može da se „vrati unazad“ i posluži kao osnova za razvoj celog organizma.

U slučaju Doli, naučnici su uzeli jedro iz ćelije mlečne žlezde odrasle ovce rase fin dorset i ubacili ga u jajnu ćeliju ovce rase škotska crnoglava, iz koje je prethodno uklonjen sopstveni genetski materijal. Tako dobijeni embrion prenet je u surogat majku koja je bila isto škotska crnoglava ovca. Kada se Doli rodila sa belim licem, to je bio jedan od prvih vidljivih znakova da genetski ne potiče od surogat majke, koja je imala crno lice, već od ovce donora.

Naučni značaj Doli bio je ogroman. Njeno rođenje pokazalo je da odrasla specijalizovana ćelija i dalje sadrži kompletno genetsko uputstvo za stvaranje celog organizma. Drugim rečima, ćelija koja je već „odabrala“ svoju funkciju u telu nije nužno zauvek izgubila mogućnost da se, pod odgovarajućim uslovima, ponaša kao početna ćelija novog života. To je snažno uticalo na razvoj biologije, biotehnologije, istraživanja matičnih ćelija i kasnije ideje o regenerativnoj medicini.

Ali Doli nije bila samo naučni događaj. Ona je postala kulturni simbol kraja 20. veka. Jedna ovca iz škotskog instituta odjednom je otvorila pitanja koja su do tada uglavnom pripadala naučnoj fantastici: da li se život može tretirati kao tehnički postupak i ko odlučuje šta nauka sme da uradi.

Iako su zabrane ljudskog kloniranja u nekim zemljama postojale i ranije, rođenje ovce Doli skrenulo je ogromnu pažnju javnosti na ovu temu. Već 1998. godine, devetnaest evropskih država potpisalo je u Parizu Dodatni protokol uz Konvenciju Saveta Evrope o ljudskim pravima i biomedicini, kojim se zabranjuje svaka intervencija usmerena ka stvaranju ljudskog bića genetski identičnog drugom ljudskom biću. I novi Ustav Republike Srbije iz 2006. godine izričito je uneo ovu zabranu kroz član 24.

Strah od društvenih posledica kloniranja počinje i da se obrađuje kroz popularne Holivudske filmove. Tako 1997. izlazi film „Gataka“ o distopijskom društvu u kome genetska selekcija produbljuje društvene nejednakosti. Takođe „Osmi putnik: Uskrsnuće“, gde se glavna junakinja vraća kao klon. Možda najdirektinije ovu temu obrađuje film „Šesti dan“ (2000), u kome glavni junak saznaje da je ilegalno kloniran.

Što se tiče ovce Doli, njen život se dalje normalno nastavio u Institutu Roslin. Imala je šestoro potomaka sa velškim planinskim ovnom po imenu Dejvid. Njeno prvo jagnje, Boni, rođeno je 1998. godine, a kasnije je imala još pet jagnjadi.

Godine 2001. kod Doli je primećen artritis, što je pokrenulo rasprave o tome da li klonirane životinje stare brže. Ipak, nije dokazano da je njeno zdravstveno stanje direktno posledica kloniranja. Doli je uspavana 14. februara 2003. godine, u šestoj godini života, nakon što su joj otkriveni tumori na plućima izazvani virusom koji kod ovaca može da izazove rak pluća. Posle smrti, telo ovce Doli predato je Nacionalnom muzeju Škotske u Edinburgu. Tamo se čuva i danas, kao jedan od najpoznatijih eksponata moderne nauke.

Trideset godina kasnije, Doli ostaje mnogo više od neobičnog biološkog eksperimenta. Ona je trenutak kada je kloniranje iz laboratorijske procedure prešlo u globalnu javnu svest. Njeno rođenje pokazalo je da se granice biologije mogu pomeriti do tada neslućenih granica, ali i da je tehnologija nešto što pre svega deluje u društvu, stoga njena upotreba zahteva i društvenu regulaciju.

Izvori

1. The Roslin Institute: The Life of Dolly
2. Nature: Viable offspring derived from fetal and adult mammalian cells
3. Additional Protocol to the Convention for the Protection of Human Rights and Dignity of the Human Being with regard to the Application of Biology and Medicine, on the Prohibition of Cloning Human Beings (ETS No. 168)