Nauka
Podeli vest
Kopiraj linkUvod: Pretnja prehrambenoj sigurnosti
Klimatske promene već danas ozbiljno ugrožavaju svetske prehrambene sisteme. Nova studija objavljena u prestižnom časopisu Nature Communications upozorava da čak i uz aktivnu adaptaciju, gubici u poljoprivrednoj proizvodnji ostaju značajni.
Metodologija: Opsežna globalna analiza
Tim naučnika analizirao je podatke iz 12.658 regiona širom sveta, obuhvatajući šest osnovnih useva koji zajedno čine dve trećine globalnog unosa kalorija iz biljaka. Korišćenjem dugoročnih podataka, procenili su direktan uticaj rasta temperature na prinose, uzimajući u obzir postojeće oblike adaptacije kod proizvođača.
Rezultati: Adaptacija nije dovoljna
Procenjeno je da će globalna proizvodnja hrane opadati za oko 120 kilokalorija po osobi dnevno na svakih 1°C povećanja globalne prosečne temperature. Iako mere kao što su promena sorti useva, navodnjavanje i bolje đubrenje mogu ublažiti štete za 23% do 2050. i do 34% do 2100, većina kultura i dalje trpi gubitke, osim pirinča.
Analiza se fokusira na sledećih šest osnovnih kultura: pšenica, kukuruz, pirinač, soja, manioka i sirak – koje zajedno čine dve trećine kalorijske ishrane sveta. Najveći gubici zabeleženi su kod soje, kukuruza i pšenice, dok se pirinač pokazao otpornim zahvaljujući širokoj adaptaciji u Aziji.
Najveći gubici u najproduktivnijim regionima
Suprotno očekivanjima, najugroženiji neće biti samo najsiromašniji regioni, već oblasti i sa trenutno pogodnom klimom i visokom produktivnošću – Severna Amerika, Evropa, Kina i Rusija. Tamošnji poljoprivredni sistemi pokazuju nizak nivo adaptacije na buduće klimatske uslove.
U tropskim regijama najteže će biti pogođene kulture poput manioke i sirka, što će imati ozbiljne posledice po prehrambenu sigurnost u zemljama globalnog juga, naročito u podsaharskoj Africi. Ove kulture su ključne za opstanak miliona ljudi, a kapaciteti za adaptaciju u tim regionima su ograničeni.
Poziv na sistemske promene
Autori studije naglašavaju da tržišne „zelene inicijative“ nisu dovoljne da odgovore na razmere nadolazeće krize. Neophodna je duboka institucionalna i infrastrukturna podrška, razvoj novih sorti otpornih na sušu i toplotu, ali i ozbiljna politička volja.
Studija jasno ukazuje na potrebu za sistemskom i koordinisanom reakcijom u organizaciji proizvodnje hrane. Tržište, ostavljeno samo sebi, neće moći da obezbedi dugoročnu prehrambenu stabilnost.