Logo

Доктор Макс и господин Џек - Још овај пут

Доктор Макс и господин Џек - Још овај пут

  • Share icons Podeli
  • Share icons Kopiraj
  • Štampaj

Колико смо пута себи рекли: НЕЋУ ВИШЕ. Готово је са тим. Готово је са цигаретама, слаткишима, нервозом, порнографијом, токсичним људима. Али опет, после извесног времена у нама се појави неки црни црв који глође ту сујету, навику да нам то треба, да без тога ми нисмо ми, ни да то није то, да има времена... Шалим се, нећемо данас да улазимо код легенде Владе у пјесму (али биће прилике!). Онда кажемо себи: ЈОШ ОВАЈ ПУТ! Баш као и генијални редитељ Драган Кресоја, који је, нажалост, остао недоречен за филм „Сутон над Београдом“, али је свакако био довољно плодан да нам остави „Крај рата“, „Оригинал фалсификата“, „Октобарфест“, „Пун месец над Београдом“ (хорорчина страшна!), „Тамна је ноћ“, као и лик строгог полицајца у „Тајванској канасти“ који претреса стан Саше Белопољанског (Борис Комненић) и сестре му Драгане, коју тумачи Маргита Стефановић, црна принцеза рокенрола! Милан Јелић је писао сценарио, а „Још овај пут“ је Кресојин првенац. Прво па мушко! Прича гађа у све коморе и преткоморе тадашње Југославије, откуцаје обичних људи. Замисли, да дилујеш дрогу у тадашњој СФРЈ – главни лик Макс, кога тумачи Берчек (уз благослов ко зна којих тадашњих буџа), сретнеш цуру (Владислава Милосављевић) у дискотеци, смувате се – комшинице мила, ајде, да од тебе правим гајде! Убрзо се роди дете и оп, паднеш. Све тече и даље добро, брат уметник и зависник, а отац, буџа, оптерећен мишљењима другова и другарица, друштвеним благостањем, једнакошћу у систему, понајмање својим синовима. У затвору, џунгли, зверке около, а тебе једино штити друг Џек (Бата Живојиновић), прави џек! Ситни криминалац којем је боље у затвору уз тежак рад и угаљ. Ту се Макс и Џек зближавају, поред личних невоља – жена тражи развод, а Џек се полако разбољева, на личном плану несвесно, али опет и те како свесно од затворске управе. Као примерни затвореници који маестрално изводе драмске комаде, добијају слободан викенд. Макс се враћа кући, али нема жене ни детета... Полако креће у потрагу за њима...

Филм је, просто речено, ремек-дело! По мом скромном мишљењу, један од најбољих са ових простора. Говори о свим даровима и недаћама живота. Више недаћама и поуком да ништа није вечно, наше, али да ми морамо даље. Наравно, има и фантастичних комичних сцена крађе младе са главним актерима Васом младожењом (Милан Лане Гутовић) и младожењом (Предраг Милинковић) – млада са музиком дошла, са музиком отишла, оп, оп! Као и комичне ситуације госпођице Зоки (Радмила Живковић) са њеним драгим Џеком и још многим џентлменима. Свакако, препорука за филм. Сагледано из свих филозофских и религијских, пре свега људског угла, филм са дубоком поуком о животу. Неки људи су физички пролазни, мислимо да их познајемо, а неки, наизглед мање ближи срцу, оставе такав дубок траг и ожиљак да, када оду (физички, а тек срцем), једва останемо читави. Овај филм нам отвара пут како да то поднесемо.